Портрет музичке школе

СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ

О Станиславу Биничком

О свом пријатељу и сараднику Станиславу Биничком, Бранислав Нушић рекао је: “Иако мало по броју, оно што је Бинчки дао – наше је. Он је од оних наших музичара – композитора који су ушли у душу наше народне песме, певају је и сами, воле је, уживају у њој. Све што је имао, све што је могао дати, Бинички је приложио културном развитку и напретку свога народа.”

Станислав Бинички је рођен у селу Јасика код Крушевца 27. јула 1872. године. Интересовање за музику показује у првом разреду гимназије када почиње са учењем виолине и флауте и постаје члан школског оркестра. Већ тада почиње да компонује краће песме за хор и глас. По завршеној матури у Нишкој Гимназији 1890. године Бинички се уписује на Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Упоредо са студијама математике Бинички добија и разноврсније могућности за проширење својих музичких интереса, па тако пресудни значај за будући развојни правац имају његови учитељи Стеван Мокрањац, Јосиф Маринковић и Јосиф Свобода.

У јесен 1895. Станислав Бинички одлази на Музичку Академију у Минхен, где завршава студије композиције и соло певања. После завршених студија враћа се у Београд, са намером да своје знање и тенденције пренесе на културни живот Србије. Оснива и диригује “Београдским Војним Оркестром” и убрзо приређује концерт на “Коларцу”, на коме је премијерно изведена његова оркестарска увертира  “Из мога завичаја”. Почев од те вечери, скоро сваког петка Станислав Бинички је пунио дворану “Коларчеве Задужбине”. Са овим оркестром наступа и широм Србије, и није се могла замислити ни једна већа свечаност без њега. Услед политичких прилика оркестар је променио име 1904. године у “Музика Краљеве Гарде”, а Бинички успешно стоји на челу до 1920. године.

У том периоду настао је и марш “На Дрину”. Церска битка, вођена од 16. до 19. августа 1914, донела је велику победу српској војсци. Ту, на самом бојишту, композитор и диригент, војни капелник Станислав Бинички, компоновао је један од најлепших маршева које има наша музичка оставштина. Сматра се да је марш “На Дрину” Бинички посветио неустрашивом и омиљеном пуковнику Стојановићу који је погинуо у бици на Церу.

Као активан хоровођа радио је у “Београдском Певачком Друштву”, академском певачком друштву “Обилић”, и на челу певачке дружине “Станковић” са којом проноси славу широм Србије и Европе.

Као тријумф свега дотле изведеног, Бинички је 1910. припремио IX Бетовенову симфонију са хором који је бројао преко 200 чланове, и оркестром од преко 100 свирача. Удружен са Стеваном Мокрањцем и Цветком Манојловићем учествује у оснивању Прве Српске Музичке Школе у Београду, у којој предаје соло певање.

Година 1903. када је изведена прва српска опера “На Уранку” коју је компоновао Станислав Бинички на либрето Бранислава Нушића, сматра се годином оснивања Српске Опере, а Бинички као њен зачетник. По премијерном извођењу опере “На уранку”, 1920. године као њен оснивач, Бинички постаје и први директор Српске Опере у Београду. Обогаћује репертоар Опере како туђим, тако и својим делима, међу којима су: Музика за Нушићеву бајку “Љиљан и оморика”, комедија “Пут око света”, “Ђидо”.

Од духовних композиција које је Бинички написао истиче се Литургија Јована Златоустог и Опело.

Самим тим, овај професор математике, композитор, диригент, зачетник српске опере, заслужује да једна музичка школа поносно стане иза његовог имена, подржана и инспирисана његовим стваралачким духом.

Историјат школе

Почетак и оснивање школе датира од 1948. године, када  је група поклоника музике основала Музички течај, при Дому културе Седмог реона у Београду.

Од 1952. године, овај Течај прераста у Музичку школу “Станислав Бинички”, а школа добија просторије у бившој приватној згради у Сењачкој улици бр. 31, где се и данас налази. На свом почетку, школа је имала класу клавира, виолине и хармонике, а већ школске 1954/55 школу завршава прва генерација ученика.

Година 1968. означава прекретницу у раду школе, јер проширује своју делатност на Нови Београд, у ком музички живот до тада није постојао. Ово је био један од првих подухвата те врсте на територији Београда. Основана су два одељења. Предузеће “Енергопројект” уступило је своју монтажну бараку и обезбедило елементарне услове за рад. Истовремено, основано је и одељење у блоку 60 Новог Београда. Иако у скромним и неадекватним зградама и условима, запослени колектива, као и ученици давали су свој максимум и постизали јако добре резултате.

Године 2017. школа добија нову зграду, након вишегодишњег залања директора и запослених, на адреси: Булевар Зорана Ђинђића 152а. Услови рада знатно су побољшани и прилагођени потребама рада музичке школе.

Насупрот почецима, када су постојале свега три класе индивидуалне наставе, данас у школи постоји 53 класе, 8 класа теоретских предмета, као и 3 хор и оркестар. Што се одсека тиче, заступљени су готово сви:

клавир
виолина, виолончело, контрабас
флаута, кларинет, гитара, соло певање, удараљке
хармоника

Обзиром на генерално смањење броја ученика у школама, а захваљујући доброј репутацији и преданом раду, ова школа из године у годину не смањује број својих полазника.

Велико залагање, труд, а пре свега таленат ученика и професора резуртирали су великим успесима. Сваке године је учесник Републичког такмичења и Фестивала музичких школа Србије, где је махом освајала прве и друге награде.

Овакви успеси резултат су и сталног одржавања јавних часова и концерата у школи, којима се код ученика развија жеља да кроз јавне наступе што боље искажу своју музичку личност.

Сваке године школа одржава и интерно такмичење из свих инструмената и теоретских предмета.

Школа организује такмичење „Бинички“ у марту месецу, сваке године, на којем учествују учесници из земаља региона и Ребупблике Србије.

У циљу свестранијег поимања музике музичка школа “Станислав Бинички” је у сталној сарадњи са библиотеком “Исидора Секулић”. Из те сарадње резултира учешће на разним манифестацијама.

Мај је месец за обележавање Дана школе. Уз ангажман скоро свих ученика и запослених на свечан начин се организује и по неколико концерата у школи и сали Београдске филхармоније. Прослави нарочито доприноси и концерт професора, који је пропраћен будним ухом ученика и гостију.

Рад музичке школе “Станислав Бинички” усмерен је свом снагом на неговање уметности и музике код најмлађих генерација, са циљем да оплемени, обогати, и испуни детињство.