Поштоване колегинице и колеге,
Дан безбедног интернета је био 08.02.2022. тим поводом Вам шаљем занимљив едукативни
филм чији је аутор Емина Бековић која се бави превенцијом дигиталног насиља у
Министарству за туризам, трговину и телекомуникације, који можете погледати у трајању од
16 мин.
https://www.youtube.com/watch?v=1LUS6-syBzg
ОПАСНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУ
Колико год нам је информациона технологија донела
приступ информацијама, опасности су огромне. Сама чињеница да једном објављена фотографија или статус иако смо га одмах обрисали остаје трајно на интернету и може да се пронађе кроз претраживаче. Неке од опасности које вребају децу, али и одрасле су: крађа идентитета, злоупотреба личних фотографија, ширење
неистина, слање претњи, неприкладних, узнемирујућих или претећих порука, уцењивање, слање слика или видео-снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМС-ом, инстант порукама, имејлом, остављањем на чету; снимање и дистрибуција слика, порука и материјала сексуалног садржаја; узнемиравање телефонским позивима; лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име; недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање лажних оптужби или гласина о другој особи на профилима друштвених мрежама, блоговима итд.; промена или крађа лозинки; слање вируса; исмевање у онлајн причаоницама и на интернет форумима, непримерено коментарисање туђих слика, порука на профилима, блоговима; игнорисање, искључивање (нпр. из група на социјалним мрежама), подстицање мржње (по различитим
основама) и др.
Сајбер насиље може да се врши директно или индиректно (уз помоћ посредника). Могуће је уплитање и других особа, чак и без њиховог знања (нпр. коришћење имена или адресе без
дозволе).
Дигитално насиље је најраспрострањеније међу млађим генерацијама, али дешава се и да одрасле особе врше насиље над децом – малтретирају их или прогањају уз помоћ интернета.
Важно је напоменути да је то кривично дело које је кажњиво законом. На интернету постоји неколико хиљада организација које се баве неким од многобројних начина искоришћавања деце међу којима је постоји одређен број легално пријављених предузећа, хуманитарних или невладиних организација са правним идентитетом чије
представљање у јавности недвосмислено упућује на службе за пружање разних врста помоћи, почев од хуманитарних материјалних донација, преко психолошке помоћи угроженим групама (деци разведених родитеља, деци са лошим материјалним и социјалним статусом, итд.), па све до пословних понуда са добрим и сигурним зарадама.
Међутим, испод примамљивих могућности за бољи живот често се крију циљеви трафикинга, проституције, разних врста крађа и других начина искоришћавања жртава. С друге стране, постоје анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе које делују потпуно илегално, док у трећу групу спадају појединци (предатори) који имају директан приступ жртви у намери да остваре своје циљеве, од којих је на првом месту сексуално злостављање. Заједничка особина таквих „ловаца“ јесте њихов невероватно „искрен“ наступ, пун емоција, разумевања и саосећања према потенцијалној жртви. Резултати истраживања „Деца Европе на интернету“ спроведено у 19 европских земаља:
− Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година која користе друштвене мреже.
− Значајан број деце између 9 и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан – чак 45 одсто док је тај проценат у Немачкој 1 одсто.
− Шест одсто деце искусило је вршњачко насиље на интернету бар једном месечно, а 13
одсто неколико пута у току претходне године.
− Србија је прва земља у Европи по проценту деце која помажу родитељима када наиђу на потешкоће односно не знају да нешто ураде на интернету – 69 одсто деце помаже
својим родитељима или старатељима, у односу на 12 одсто деце у Немачкој. Апликације родитељског надзора могу бити корисна алатка кад не можете да се договорите
о коришћењу рачунара или мобилних телефона. Ове апликације имају енглески назив „ Secure Parental Control“ и омогућавају родитељима да контролишу и надгледају како њихова деца користе телефоне. Ова апликација омогућава родитељима да контролишу шта раде њихова деца на интернету, које апликације користе, кога позивају, ко њих позива, с ким се дописују, где се налазе. Она омогућава и блокирање активности које се сматрају неприкладним. На апликацији Kids Place Плаце прави се „профил“ и родитељ одређује шта дете може да користи у складу са одредбама које се на почетку постављају. Чим се покрене профил, дете ће користити телефон онако како су родитељи подесили. Screen Time Parental Control помаже родитељима да одвикну или да на време навикну децу колико ће времена моћи да проведу на интернету. Све ове апликације су бесплатне и могуће их је скинути са Гугл плеј продавница. Уз то, сви паметни телефони – ајфони или са Андроид оперативним системима унутар сопствених подешавања нуде и опцију ограничења времена проведеног за екраном или на појединачним друштвеним мрежама. Прецизна упутства објављена су на званичном сајту https://pametnoibezbedno.gov.rs/vest/1504, а постоји и контакт центар на броју 19833
Министарства за трговину, туризам и телекомуникацију.
Бранка Ђорђевић
Педагог школе